Na putu do cilja

Vicu ljudi pisi nesto,hajde zabavi nas a ja sve se neckam jer moram priznati da mi je zivot daleko od uzbudljivog i da nemam sta intersantno da podelim sa svojim citaocima. Ali slovo po slovo red po red i vidim ja bice ovo novi post.
U proslom postu sam se zalila na birokratiju i nepravdu a sad mogu da se pohvalim da se sve ipak dobro zavrsilo, za sad. Prebacila sam se na engleski, i sada sam buduci diplomirani Englez, i uspela sam da u poslednjem roku predam papire za kredit, tako da sada zeljno iscekujem nove informacije o mojim, nadam se, buducim primanjima. Malo mi je krivo sto sam napustila svoju staru grupu, ali mislim da je ocigledno zasto je bolje zavrsiti engleski jezik nego opstu lingvistiku. Na zalost za lingviste, bar u ovoj zemlji, nema puno mesta, a samim tim ni posla. Ono sto me raduje jeste sto cu, kada diplomiram jednog dana, moci da radim ono o cemu sam sanjala jos kao klinka. Sad ce ljudi pomisliti ko zna sta sam ja zamisljala ali ja samo imam zelju da radim u srednjoj skoli i saradjujem sa mladima. To ne znaci da mi je to jedina ambicija, ali za pocetak bih htela da ostvarim svoju zelju a posle cu vec videti kakve su mi mogucnosti. Iako sam tek druga godina vec sam se bacila u mastarije oko tog profesorskog posla i rada s adolescentima. Ono sto je najcudnije je to sto, kada se zamisljam, uvek je to u ambijentu moje srednje skole. Iako sam sto puta govorila kako mrzim tu skolu i kako sam tamo dozivela mnogo ruznog, apsolutno sam svesna da ce Zemuska gimnazija biti prvo mesto na kome cu potraziti posao i vec se unapred radujem toj ideji. Zamislite da radite u istoj skoli kao i vasi najomrazeniji profesori. Uh kakav izazov za mene, s obzirom da ih je bilo dosta. Tada cu bar moci s visine da ih podjebavam ali sve onako na finjaka. U jebote ja sam bas zapenila! Pomislice ljudi da sam neki psycho! Ja sam samo od onih ljudi koji ne znaju u pravom momentu da kazu ono sto trebaju i sto dugo trpe nepravdu pa im se to jednog dana skupi i pocne da prsti. Ja sam neko kome skroz odgovaraju reci: "pravih se reci uvek kasno setim, odgovor znam kad ostanem sam" (Leb i sol).
Za kraj samo jedna zanimljivost koju sam cula danas na TV-u, koja je u stvari tuzna ali je meni bila pomalo i smesna. Javili su neki strucnjaci iz Kine da je virus pticjeg gripa mutirao u neki oblik jos opasniji po pernate zivotinje, ali su usput i naglasili kako lek koji se davao ljudima protiv, valjda, tog gripa ima neka cudna dejstva. Jedna devojka se bacila pod voz a neki decko je pao s prozora. Ljudi sta da vam kazem, ako se ikada razbolite od pticjeg gripa dobro razmislite sta cete izabrati: da se lecite ili da se ne lecite; sudeci po ovim 'strucnjacima' isto vam se 'vata!